Zašto treba ići na naučnopopularne kurseve?

Velika naučna pitanja

Kao što neko upisuje tango da bi zadovoljio iskonski poriv za senzualnim plesom ili strani jezik, da bi bio bogatiji i mogao da se sporazumeva sa ljudima van svoje zemlje – ljudi koje zanimaju velika pitanja o svetu i njegovim zakonitostima sa ushićenjem odlaze na popularna predavanja iz nauke.

Pitanja kao što su: „Šta su crne rupe?“, „Šta su singularnosti?“, „Da li je svemir imao početak?“, „Šta je bilo pre velikog praska?“, „Kako se formirala materija?“, „Šta je tamna materija?“, „Šta je tamna energija?“, „Šta je opšta teorija relativnosti“, „Šta su antičestice?“, „Kako čestica može da bude na dva mesta istovremeno?“, „Da li ima života na drugim planetama?“, „Postoji li multiverzum?“, „Da li postoje paralelne realnosti?“, „Šta je svest?“, „Kako je iz neživog nastao život?“, „Kako su evoluirali ljudi?“, „Da li je duh različit od tela?“, „Da li čovek zaista umire?“, „Postoji li Bog?“, „Da li smo kreacija druge civilizacije?“, „Da li je život slučajan ili je posledica namernog i svrhovitog stvaranja?“- sva ova pitanja su normalna pitanja, koja većina ljudi sebi postavlja i pokušava da na njih pronađe odgovore.

Želja za istinom je u ljudskoj prirodi

U ljudskoj prirodi je želja za saznanjem (istine) i čovek se oseća lepo kada zadovolji radoznalost i dobije odgovore. Naročito kada su u pitanju tako provokativna i atraktivna pitanja, kakva su suštinska pitanja o prirodi čoveka, živog sveta i Kosmosa.

Ali nekima će se pogrešno učiniti da samo zato što na neka pitanja koja ljudi postavljaju (na primer pitanje "Da li je svet stvorio Bog?") nauka nema konačan odgovor, da je i samo naučno bavljenje uzaludno. 

Da bismo shvatili šta spada u domen nauke a šta ne i koju vrstu odgovora nauka pruža, potrebno je da postavimo najvažnije pitanje: Šta je ono što možemo znati?

Šta je ono što možemo znati?

Kao što smo ranije rekli, čovek teži da sazna istinu. Od najprostijih stvari, na primer kada se pitamo da li sada pada kiša napolju, do komplikovanih filozofskih i naučnih saznanja o prirodi i zakonima sveta u kom živimo.

Da bi proverio da li je nešto istina (na primer, da li je istina da napolju pada kiša), čovek preduzima određene saznajne procedure. Ustane, ode do prozora, pogleda u ulice i nebo, poveže zatečeno stanje stvari sa svojim znanjima o fenomenu kiše i tako dalje.

Naučne procedure nisu tako trivijalne i iza njih stoji velika i uzbudljiva istorija istraživanja, koja je do danas izbrusila najbolje teorije koje imamo i koje, između ostalog, koristimo i za udoban život u 21. veku.

Možda će vas iznenaditi, ali na većinu prima facie mističnih pitanja i tumačenja fenomena u prošlosti, nauka je dala sasvim zadovoljavajuće odgovore.

Pitanje „Kako iz neživog nastaje život?“ možda zvuči mistično, ali kada na naučnom kursu čujete kako je to moguće (štaviše, dokazano), prvobitna misterija će promeniti formu, a rezultat je takav da ćete i dalje postavljati pitanja, ali ovoga puta dublja i složenija.

Šta dobijamo na naučnom kursu?

Kada na internetu tražimo razjašnjenje određenog naučnog pojma, neretko se desi da otvorimo dvadeset tabova, jer tražeći jedan, nailazimo na mnoštvo drugih nepoznatih pojmova koji su povezani sa pojmom čije objašnjenje tražimo.

Često pomislimo: „Kada bih samo imao nekoga da mi ovo objasni!“. I onda prekidamo potragu, jer da bismo došli do odgovora na svoje pitanje, moramo razumeti sve drugo što je u vezi sa pojmom čije objašnjenje tražimo.

Razlog za ovo leži u holističkoj prirodi nauke. Naučni pojmovi u sebi sadrže čitavu istoriju istraživanja, eksperimentalnih provera i međusobnog redukovanja teorijskih iskaza. Da bismo razumeli jedno, moramo razumeti mnogo toga drugog. Moramo znati istoriju nauke.   

I upravo to je ono što dobijate na naučnom kursu: sistemsko znanje koje je na jezgrovit i esencijalan način spakovano u seriju predavanja. Moći ćete da pitate sve što do sada niste imali koga, da dajete ideje, menjate svoje perspektive i diskutujete.

Moći ćete da, od afirmisanih naučnika, iz prve ruke čujete informacije. Da vam neko ko ima sistematsko znanje napravi svojevrsnu „tinkturu“ iz one oblasti koja vas zanima i da vam da je odnesete kući.

Na kraju, izbeći ćete anti i pseudo- nauku, prosvetiti se, naučiti da razmišljate na naučan način i time možda izbegnete donošenje pogrešnih odluka koje su često posledica nedostatka znanja.