Nauka i naučna fantastika

Naučna fantastika je i umetnički žanr i veoma značajan segment savremene kulture. Iako u akademskim krugovima i dalje postoji izvestan – sve slabiji – skepticizam u pogledu ovog žanra, SF je svuda oko nas i, naročito iz perspektive mlađih generacija, nerazlučiv u odnosu na kulturu „glavnog toka“. Na ovom kursu, u fokusu je interakcija nauke i naučne fantastike, što je kontroverzna tema već od samih početaka žanra krajem 19. veka. Brojni primeri interakcije i inspiracije na obe strane ove dihotomije biće razmotreni na pristupačan način, sa brojnim primerima i studijama slučaja. Polaznici će steći uvid u glavne tokove naučnofantastične književnosti 20. veka i uloge koju naučni diskurs igra u njima. Dobrim delom, ovo je osnova ne samo za samostalnu analizu, već i za bolje uživanje u delima kako klasika, tako i aktivnih SF stvaralaca.

Nastavne jedinice:

1. Uvod u studije naučne fantastike; vernovski vs. velsovski model.
2. Naučnofantastična inspiracija nauke: primeri.
3. Studija slučaja: Karel Čapek.
4. Studija slučaja: Artur Klark.
5. Studija slučaja: Ursula Legvin.
6. Intermeco: „spejs opera“ i „tvrda“ naučna fantastika.
7. Studija slučaja: Stanislav Lem.
8. Studija slučaja: Alister Rejnolds.
9. Drugi mediji: naučnofantastični film i video igre.
10. Pop-kulturna reprezentacija nauke, Prosvetiteljstvo i studije budućnosti.

Osnovna literatura:

• Z. Živković, Savremenici budućnosti (Narodna knjiga, Beograd, 1983).
• Z. Živković, First Contact and Time Travel (Springer, Cham, 2018).
• M. Ćirković, Opšta teorija žirafa i drugi eseji (Heliks, Smederevo, 2016).
• P. Swirski, The Art and Science of Stanislaw Lem (McGill-Queen's University Press, Montreal, 2006).